-Autor: Ra­do­je An­drić

Ono kad je gru­nu­lo u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji da se ra­sta­je­mo, jed­na od naj­o­mi­lje­ni­jih pje­sa­ma ra­je­tin­skog lu­di­la bi­la je ”Cr­ven fe­sić, na­no/ cr­ven fe­sić, joj, na­ni­ce/ cr­ven fe­sić u dra­ga­na mo­ga­a­aa…”
Od­no­si­la se na me­đu­sob­no raz­bi­je­ne gla­ve, okr­va­vlje­ne fe­so­ve, ali i ke­če­ta, šaj­ka­če, be­ret­ke: tu­kli smo se pe­sni­ca­ma i mot­ka­ma, u po­čet­ku, a on­da na gla­ve sta­vi­li šlje­mo­ve i uze­li pu­ške u ru­ke.
Ne bi li jed­ni dru­ge na­u­či­li de­mo­kra­ti­ji ve­li­ko­ga svi­je­ta!
Mno­go pri­je nas, taj ve­li­ki, de­mo­krat­ski za­pad­ni svi­jet, ski­nuo je fe­so­ve sa gla­va i od njih na­či­nio cr­ve­ne te­pi­he.
Oni­ma ko­ji ni­su htje­li da ski­nu fes, po­ski­da­li su gla­ve.
A fes je star ko­li­ko i cr­ve­ni te­pih. Po­ti­če iz sta­re Grč­ke, oda­kle su ga pre­u­ze­li Tur­ci i ra­ši­ri­li po či­ta­vom Oto­man­skom car­stvu, gdje su ga ra­do no­si­li i pri­pad­ni­ci dru­gih vje­ra i et­nič­kih sku­pi­na.
Pr­vi cr­ve­ni te­pih ra­za­strt je ta­ko­đe u Grč­koj: uči­ni­la je to Kli­tem­ne­stra, u čast Aga­mem­no­no­vog po­vrat­ka iz Tro­je, ka­ko je na­pi­sao Es­hil u dra­mi iz 458.go­di­ne p.n.e.
U no­vi­je do­ba, cr­ve­ni te­pih ra­za­sti­re se za ozna­ča­va­nje pu­ta ko­jim kro­če še­fo­vi dr­ža­va o sve­ča­nim pri­go­da­ma.
U naj­no­vi­je, da­na­šnje do­ba, cr­ve­ni te­pih se ne ,,ra­za­sti­re”, ne­go ,,po­da­sti­re” ,,va­žnim i po­zna­tim lič­no­sti­ma” iz svi­je­ta gla­mu­ra.
Po­da­str­tim cr­ve­nim te­pi­hom u Ka­nu, 1985.go­di­ne, Emir Ku­stu­ri­ca ni­je pro­šao da bi pri­mio ,,Zlat­nu pal­mu”, jer je mo­rao da, kod pri­ja­te­lja Mla­de­na Ma­te­ri­ća, u Sa­ra­je­vu, na­mje­šta par­ket…
Taj par­ket vje­ro­vat­no je is­ko­ri­šćen za ku­va­nje rat­ne su­pe bez re­za­na­ca i me­sa, te­pih u Ka­nu je i da­lje cr­ven, ali sa­da cr­ven pod či­zmom i pu­škom ko­ja je i u ime Fran­cu­ske ,,uvo­di­la de­mo­kra­ti­ju” u onu Ju­go­sla­vi­ju i ono Sa­ra­je­vo u ko­jem je kan­ski po­bjed­nik ho­blo­vao par­ket, i u Si­ri­ju, Iran, Al­žir…
Cr­ven te­pih, joj, na­no, na­ni­ce…
Vra­ti­le se fran­cu­ske je­di­ni­ce iz in­sta­li­ra­nja de­mo­kra­ti­je po svi­je­tu da ma­lo ra­de i kod ku­će, na oču­va­nju de­mo­kra­ti­je, je li..?
Ni­su, ta­mo u svi­je­tu, za­slu­ži­li da se vra­te svo­ji­ma ko­ra­ča­ju­ći is­pod Tri­jum­fal­ne ka­pi­je u Pa­ri­zu, a cr­ve­ni te­pih je, ne­ka­ko, i do­lič­ni­ji onom što su ra­di­li, cr­ve­ni­ji… Kr­va­vo cr­ve­ni­ji!
U iz­li­vu bi­je­sa, pre­po­zna­tlji­vom po cr­ve­ni­lu na li­cu, tim po­vo­dom pr­va da­ma Fran­cu­ske Bri­žit Tro­nje, mo­gla bi da ka­že svom mu­žu:
–Ma­kro­ne, di­je­te, ne go­vo­rim ti kao su­pru­ga, već kao tvo­ja uči­te­lji­ca ko­ja te zna od ma­lih no­gu: ne­moj vi­še, Ema­nu­e­le, vo­di­ti Fran­cu­sku u svi­jet da ra­tu­je, oslo­ba­đa na­ro­de, uvo­di de­mo­kra­ti­ju! Znam da ti je to, kao pred­sjed­ni­ku, po­sao, ali pre­pu­sti to od­ra­sli­ma, i – ne­moj vi­še, di­je­te mo­je ne­vi­no, to­li­ko ra­di­ti i ne­moj po­sao do­no­si­ti ku­ći!
S dru­ge stra­ne La­man­ša, u dru­gom sto­že­ru za­pad­ne de­mo­kra­ti­je, u En­gle­skoj, Bri­tan­ci već shva­ti­li da im je To­ni Bler po­sao re­dov­no do­no­sio ku­ći! O, Bo­go! Taj je ra­dio svu­da po svi­je­tu, i da­nju i no­ću, ali se po­sao na­go­mi­lao, pa ga je po­čeo do­no­si­ti i ku­ći…
Je l’, ono, bi da je Bler pred­vo­dio ve­li­ki de­mo­krat­ski svi­jet u oslo­ba­đa­nju Li­bi­je od Ga­da­fi­ja? Ga­da­fi­ja ubio, na­rod i pa­re oslo­bo­dio, Li­bij­ci­ma in­sta­li­rao ve­li­ku de­mo­kra­ti­ju, a pa­re od­nio u Lon­don?
U Man­če­ste­ru, Bler je po­da­stro cr­ve­ni te­pih onom Li­bij­cu.
A Fran­cu­zi ne ču­va­ju svoj kan­ski cr­ve­ni te­pih zbog onog što se do­ga­đa u dru­gim ve­li­kim za­pad­nim ze­mlja­ma, ne­go za­to što zna­ju šta su oni či­ni­li ma­lim na­ro­di­ma ,,pri­vo­de­ći ih po­zna­nju de­mo­kra­ti­je…!wwwi­skra.co